Thoughts

Verujem da se ovo pitanje postavlja više nego često. Ako ne mi sami, onda bar neko u našem okruženju. Kako to da nam se odjednom pojave emocije prema prijatelju suprotnog pola, a da ih do tada nismo ni slutili?! Zavlada totalna zbunjenost!

Kako je uopšte moguće imati najboljeg prijatelja suprotnog pola!? Hoću reći, koja je to granica koja deli najboljeg prijatelja, od partnera??? Privlačnost, strast!? Jel to uopšte potraje? Jel traje ta strast posle dužeg perioda?

Ako je fizička privlačnost ono zbog čega udjemo u neku vezu, ako ta veza potraje, da li se onda ona i zasniva na tome? Mislim da ne...možda grešim.

No, odmakla sam od teme. Nedavno sam se zapitala da li mi se svidja najbolji drug! Nedavno sam shvatila da je odgovor potvrdan, ali se i dalje pitam, da li se ja njemu svidjam! Nekako sve ukazuje na to, ali opet nikada pre njega nisam ni imala najboljeg druga. Skoro sam čitala nešto na tu temu i pronašla sam neke rečenice u kojima sam se prepoznala: pogledi duži od 2 sekunde kada ne govorite, čvrsti dugi zagrljaji, čak i prozivanja na račun izgleda! Za to zadnje nikad ne bih rekla, ali samo prenosim šta je pisalo. Dečja posla, ali da li sasvim!? I šta raditi ako to vaše "prijateljstvo" počne ličiti na nešto više od prijateljstva, a niko nema hrabrosti da prizna?

I krajnje pitanje: Da li se to može nazvati prijateljstvom, ako jedna strana gaji osećanja prema drugoj?

Podelite samnom iskustva :)