Thoughts

Hm...ovo mi je prvi blog. Najverovatnije ga niko nece ni procitati, namece se pitanje zasto ga uopste pisem. Odgovor: ne znam. Dosada? Mozda.

Ono o cemu sam danas razmisljala bio je GSP.

Dan je poceo sasvim uobicajeno. Ustala, popila kafu, pocela da ucim. Medjutim, kako mi je stan nedavo okrecen, nije sve jos uvek u najboljem redu. Uglavnom, brat se probudio, pa je probudio i sve ostale masine koje proizvode zvuke u sobi (da, imam 20 godina i delim sobu sa bratom), koncentracija sa stepena Vojvodine, opala na nivo Skadarskog jezera - kriptodepresije, stoga odlucila da odem do bake i deke, pa da tamo u miru ucim za taj "velicanstveni" septembarski rok.

Cekam na stanici. Temperatura na suncu 45 stepeni. Umirem od vrucine i dolazi -hvalim gospoda- klimatizovan autobus. Ulazim unutra sa blagim osmehom (dovoljno da za sebe znam da se osmehujem, ali da drugi ne pomisle da sam ludak) i ocekujem hladno, osvezavajuce strujanje klime, na svom oznojanom licu, ali zauzvrat dobijam, vreli vazduh sa aromom izduvnih gasova. I pitam se sta se desilo. Onda ugledam jednu zenu, srednjih godina, kojoj kosa leluja na vetru. Sva je sveza i nema ni trunku znoja na licu. Sta to cini nju tako blazenom, na 50 stepeni u autobusu. Kad gle! Tacno iznad njene glave otvoren prozor. Zasto bi za ime Bozije otvarao prozor u klimatizovanom autobusu? Doslo mi je da je pitam da li je ret...ma zaboravite. 

Uglavnom, mnogo sam se razbesnela. Ta zena je prva na listi koja pljuje GSP. Ili neka zena pre nje koja je tu sedela i otvorila prozor. No, poenta, zar nas GSP ne odveze uvek tamo gde zelimo? Da imamo novca, vozili bismo se taksijem, ili imali svog vozaca, samim tim i svog mercedesa, ili pak limuzinu...:)))